Pravo na Rad ili Pristup Kasti? Realnost Pravničkih Početnika u Srbiji

Diploma pravnog fakulteta u Srbiji, nekada sinonim za stabilnu i uglednu karijeru, danas za mnoge predstavlja samo početak jednog dugog, skupljeg i često razočaravajućeg puta. Iza završenih studija krije se lavirint prepreka: besplatno volontiranje, nejednaki uslovi za upis u komore, nepostojanje radnih mesta i sveprisutna potreba za vezom. Ovaj tekst neće nuditi jednostavna rešenja, već će osvetliti stvarnu sliku sa kojom se suočavaju hiljade diplomiranih pravnika koji pokušavaju da pronadu svoje mesto u struci.

Prijem u "Klub": Troškovi Upisa koji Diverziraju

Prvi i najbolniji udarac za mnoge pripravnike dolazi od samih advokatskih komora. Dok je godišnja članarina u nekim komorama simbolična, u drugima iznosi i do 500 evra samo za upis u imenik advokatskih pripravnika. Šokantna činjenica, koja izbija iz iskustava na forumima, jeste da deca advokata i sudija plaćaju znatno manje, ponekad i do dvanaest puta, za istu uslugu. Ova praksa otvoreno dovodi u pitanje načelo jednakosti i postavlja se pitanje da li je u pitanju čista diskriminacija ili pak sistematsko otežavanje pristupa profesiji onima koji nemaju porodičnu podlogu u pravosuđu.

Kada se upitaju po kom osnovu naplaćuju takvi iznosi, odgovori su često nejasni, a pozivi na Zakon o advokaturi i statut pokazuju da se troškovi upisa nigde eksplicitno ne pominju u takvim visinama. Ovo stvara utisak samovolje i proizvoljnosti. Kako jedan ispitanik primećuje, čini se da je cilj da se ekonomski onemogući bavljenje advokaturom svima, izuzev svojoj deci - advokatima i sudijama.

Dve Godine u Mraku: Volontiranje kao Norma

Nakon što prevaziđu finansijsku prepreku upisa (ako je uopšte prevaziđu), mladi pravnici ulaze u fazu pripravničkog staža. Ovo razdoblje od dve godine, koje bi trebalo da bude obuka i usavršavanje, često se pretvara u period besplatnog rada ili rada za simboličnu nadoknadu. Mnogi pripravnici rade bez ikakve plate, nadajući se da će im principal "ostaviti kancelariju" ili ih prijaviti za stručnu praksu od 18.000 dinara - što se često ne dešava na vreme ili se ne dešava uopšte.

Iskustva su raznovrsna: od onih koji hvale mentore i uče puno, do onih koji opisuju izrabljivanje, neprijavljivanje i ponižavanje. Rad u nekim kancelarijama svodi se na telefonsko uznemiravanje dužnika ili beskrajno administrativno poslovanje, bez ikakvog uvida u suštinske pravne poslove. Česti su slučajevi gde principal obećava jedno, a radi sasvim drugo, ostavljajući pripravnika bez novca i sa osećajem gubitka vremena.

Alternativa advokaturi je volontiranje u sudu ili tužilaštvu. I tu je rad besplatan, ali barem nude širu lepezu iskustava. Međutim, nijedan put ne vodi sigurno ka zaposlenju. Nakon završenog staža i položenog pravosudnog ispita, većina volonterskih radnika jednostavno napusti ustanovu, jer se radna mesta ne otvaraju, a ako se i otvore, raspodeljuju se preko veze.

Pravosudni Ispit: Svetlo na Kraju Tune ili Još Jedna Diploma u Fioci?

Položen pravosudni ispit smatra se krunom pravničkog obrazovanja. Međutim, u stvarnosti, njegova vrednost na tržištu rada je upitna. U državnom sektoru, politička podobnost često je važnija od ikakvog ispita. U privatnom sektoru, poslodavci traže godine iskustva i odlično poznavanje stranih jezika, čime se mladi pravnici sa svežom diplomom isključuju iz konkurencije.

Pravosudni ispit može biti prednost u nekim specijalizovanim oblastima (vojska, policija, osiguranja), ali ni tu nije garancija. Suštinski, ne otvara magična vrata, a troškovi i napor uloženi u njegovo polaganje često se ne isplate u vidu bolje plate ili lakšeg pronalaska posla. Kako jedna koleginica primećuje, postaje se "nezaposleni pravnik sa položenim pravosudnim ispitom".

Bez Veze Nema Posla: Ključni (Ne)Uslov

Kroz sva iskustva provlači se jedna crvena nit: veza je najvažniji uslov za zapošljavanje. Bilo da je reč o državnoj službi, sudstvu, tužilaštvu, notarskim kancelarijama ili čak većim privatnim firmama, bez preporuke i poznanstva šanse su minimalne. Konkursi se često raspisuju već za unapred odabranu osobu, a stvarni kandidati služe samo kao "paravan" da bi se postupak formalno ispoštovao.

Ovaj sistem ne favorizuje samo one sa porodičnom pozadinom u pravu, već stvara kastu - zatvoren krug ljudi koji kontrolišu pristup profesiji i delove posla. Oni koji nisu deo tog kruga suočavaju se sa gotovo nepremostivim preprekama: nemogućnošću da plate astronomske upisnine, nedostatkom prilika za sticanje pravog iskustva i nepostojanjem fer konkursa.

Ženski Pogled: Advokatura i Majčinstvo

Poseban izazov čeka pravnice koje planiraju porodicu. Otvaranje samostalne advokatske kancelarije zahteva godišnja ulaganja i rad bez odmora. Ostati trudna na samom početku ovog poduhvata može biti finansijska katastrofa, jer obaveze (porezi, doprinosi, kirija) nastavljaju da teku, a klijenti i prihodi često stagniraju. Državna naknada se čeka mesecima, a bez njenog izmirenja nije moguće ostvariti pravo na porodiljsko odsustvo. Stoga, mnoge savetuju da je pametnije prvo izgraditi porodicu na sigurnijem poslu, pa tek onda krenuti u advokatsku avanturu.

Ima li Nade? Putevi Napredovanja i Preporuke

U svom ovom mraku, postoje i svetli trenuci i izuzeci. Neki pripravnici nailaze na mentore koji ih vode, uče i fer plaćaju. Neki uspevaju da se, upornošću i stručnošću, probiju i u veće kancelarije. Ključni saveti za one koji ipak žele da se upuste u ovaj put su:

• Pažljivo birati mesto pripravničkog staža. Istražiti renome kancelarije ili suda, razgovarati sa bivšim pripravnicima.
• Biti uporan u učenju. Čak i kada se radi dosadne administrativne poslove, uzeti inicijativu da se čitaju predmeti, pišu podnesci i ide na ročišta.
• Graditi mrežu kontakata. Iako je teško bez početne veze, poznanstva stečena tokom volontiranja i rada mogu kasnije biti od neprocenjive vrednosti.
• Razmotriti alternative. Posao pravnika u privredi, državnim preduzećima, projektima EU ili nevladinim organizacijama može ponuditi stabilnije uslove, makar privremeno.
• Ne odustajati od pravosudnog ispita. Iako nije čarobni štapić, on ipak proširuje mogućnosti i ozbiljnije te poslodavce.

Zaključak: Sistem koji Guši Talente

Trenutno stanje u pravničkoj profesiji u Srbiji je duboko nepravedno i neodrživo. Ono ne kažnjava samo pojedince, već šteti celokupnom društvu, jer odbija i obeshrabruje sposobne ljude bez "adekvatne" lepele. Umesto da bude meritokratija zasnovana na znanju i trudu, advokatura i pravosuđe riskiraju da postanu zatvoreni klub koji reprodukuje samo sebe.

Promena mora doći odozgo - kroz reformu Zakona o advokaturi koji će jasno regulisati i limitirati troškove upisa, kroz strožu kontrolu rada komora i kroz stvaranje transparentnijih mehanizama za zapošljavanje u javnom sektoru. Dok se to ne desi, hiljade mladih pravnika će nastaviti da se bore sa vetrenjačama, pitajući se da li je njihova diploma ikada vredela muke. Njihova priča nije samo priča o nezaposlenosti; to je priča o gubitku poverenja u sistem, pravdu i budućnost sopstvene zemlje.