Da li promeniti prezime udajom? Lična odluka između tradicije i identiteta

Pitanje da li promeniti svoje devojačko prezime nakon udaje jedna je od onih ličnih, ali izuzetno emotivnih tema koja može da pokrene žestoke debate, otkrije duboko ukorenjene stavove i izazove nesporazume čak i u najčvršćim vezama. Za neke je to jednostavan i logičan korak, deo tradicije i simbol početka novog života. Za druge, predstavlja kompleksnu dilemu koja dotiče temelje ličnog identiteta, osećaj pripadnosti i ravnopravnost u braku.

U ovom tekstu ćemo istražiti različite perspektive, argumente i iskustva koja se tiču ove odluke. Bez davanja gotovih odgovora, cilj je da ponudimo sveobuhvatan uvid u ono što mnoge žene (i muškarci) doživljavaju kada se suoče sa ovim izborom.

Tradicija naspram ličnog izbora: Šta kaže običaj?

Na prostorima Balkana, kao i u mnogim drugim kulturama, tradicija jasno ukazuje na jedan put: žena pri udaji uzima muževljevo prezime. Ovaj običaj ima duboke istorijske korene, vezane za koncept porodice kao jedinstvene celine na čijem je čelu muškarac. Preuzimanje prezimena simbolično označava prelazak žene iz očeve pod vlast muža i stvaranje nove, zajedničke porodične jedinice. Za mnoge, ovo je i dalje prirodan i očekivan tok događaja. Kako jedna sagovornica kaže: "Uzela sam muževo prezime, naravno. Meni je to u principu ok, najviše zbog dece. Nekako bi mi bilo glupo da mi se dete preziva po mužu, a ja da imam devojačko, a pritom smo porodica."

Ovaj tradicionalni pristup često se doživljava kao praktičan. Porodica sa jednim prezimenom olakšava administrativne procedure, putovanja, predstavljanje i stvara osećaj jedinstva. Jedno prezime povezuje - to je jednostavna poruka koju svet oko nas lako prima i razumeje.

Prezime kao deo identiteta: Zašto ga je teško "odložiti"?

Sa druge strane, za sve veći broj žena, prezime je mnogo više od formalnosti. To je deo ličnog identiteta, istorije i porekla. Nositi ga od rođenja znači da je ono postalo sastavni deo priče o sebi. Promeniti ga može izazvati osećaj gubitka, kao da se odriče dela sopstvene prošlosti. "Nekako se teško odričem nečega što je moje, još ako mi je lepo i drago", izjavljuje jedna udata žena.

Posebno je osetljiva situacija kada je žena jedinica ili poslednja nosilac prezimena u svojoj porodici. Tada se na odluku može nadovezati i osećaj odgovornosti prema precima, želja da se očuva porodično ime. "Meni je žao što nisam zadržala i svoje prezime, jer sam jedinica. Na meni je bilo da biram, niko me nije terao... danas je to normalnije", primećuje jedna učesnica razgovora.

Osećaj gubitka identiteta može biti posebno izražen kod žena koje su pre braka izgradile karijeru i javni imidž pod svojim devojačkim prezimenom. Iako je u praksi moguće zadržati staro prezime kao "umetničko" ili profesionalno, u svakodnevnom životu i službenim dokumentima dolazi do raskoraka.

Kompromisna rešenja: Dva prezimena i moderna tumačenja

Zakon u Srbiji, kao i u mnogim zemljama, nalaže da se prilikom sklapanja braka oba supružnika mogu izjasniti o prezimenu. Opcije su višestruke:

• Zadržati svako svoje prezime.
• Žena može uzeti muževljevo prezime.
• Muž može uzeti ženino prezime (što je redak slučaj, ali moguć).
• Oboje mogu dodati prezime drugog svom prezimenu, formirajući tako zajedničko prezime od dva dela.

Upravo ova poslednja opcija postaje sve popularnija kao savremeni kompromis. Ona simbolično predstavlja ujedinjenje dve porodice i ravnopravno partnerstvo. "Svom prezimenu sam dodala muževljevo. Obojici nam je to nešto najnormalnije i najlogičnije", kaže jedna žena. Druga dodaje: "Ja sam za zadržavanje devojačkog prezimena i dodavanje muževog. Pa ima li lepšeg načina pokazivanja ujedinjenja dve porodice?"

Međutim, i ovo rešenje ima svoje praktične nedostatke: dugačko ime i prezime može biti nezgodno za potpisivanje i popunjavanje formulara, a ponekad izaziva zabunu u službenim procedurama. Takođe, postavlja se pitanje prezimena dece - da li će nositi oba, samo jedno, i koje onda?

Muška perspektiva: Sujeta, tradicija ili želja za jedinstvom?

Razumevanje muške tačke gledišta ključno je za svaki partnerski dogovor. Za mnoge muškarce, čin da supruga uzme njihovo prezime je važan simboličan gest. Može se doživljavati kao dokaz zajedništva, ljubavi i ozbiljne namere da se osnuje porodica. "U tom njenom gestu prihvatanja prezimena ima mnogo više od simbolike", ističe jedan muškarac.

Sa druge strane, žene često ovu mušku potrebu tumače kao "balkansku sujetu" ili potrebu za kontrolom. "Meni se čini da su muškarcima prezime svetinja i da teško prihvataju situaciju da u jednoj porodici budu dva prezimena", primećuje jedna učesnica diskusije. Sukob nastaje kada se ta "muška sujeta" doživi kao važnija od ženinih osećanja i veze sa njenim poreklom. "Bitno je kako bi njegova sujeta mogla biti povređena, ali su tu moja osećanja, želje, pravda... pa i nekakav dug prema porodici", žali se jedna mlada.

Ipak, važno je napomenuti da postoje i muškarci kojima je stav potpuno drugačiji - oni podržavaju izbor svoje partnerke, bez obzira na njega. "Moj dragi i ja smo se dogovorili da zajedno nosimo moje prezime", ili "Moj muz mi je rekao da uradim onako kako ja mislim da treba... njemu je jedino bitno da smo zajedno", svedoče neke žene.

Praktični aspekti: Dokumenta, birokratija i svakodnevni život

Osim emocionalne, odluka nosi i veliku praktičnu težinu. Promena prezimena podrazumeva promenu svih ličnih dokumenata: lične karte, pasoša, vozačke dozvole, bankovnih računa, diplome, zdravstvenih kartona, radnih ugovora... To je naporan, dugotrajan i ponekad skup proces. "Jedino mi je bilo muka od menjanja svih ličnih dokumenata", priznaje jedna žena.

Zadržavanje dva prezimena takođe može stvarati administrativne smetnje, posebno u sistemima koji nisu prilagođeni za takve slučajeve. "Ima problema sa dokumentima i ispravama, sve propuste neko slovo ili izvrte redosled prezimena", upozorava neko sa iskustvom.

S druge strane, u međunarodnom kontekstu ili u zemljama gde je uobičajeno nositi dva prezimena (kao u Španiji), ova praksa ne predstavlja nikakav problem i postaje deo normalnog života.

Šta ako brak ne potraje? Razvod i povratak starog prezimena

Jedan od argumenta protiv promene prezimena tiče se neizvesnosti budućnosti. Razvod braka dovodi do nove dileme: da li zadržati bivševo prezime ili vratiti devojačko? Proces vraćanja prezimena je gotovo podjednako komplikovan kao i njegova promena. "Onda sam se razvela, to je bila muka... mislim na vraćanje dokumenata na staro. Strašno kakva je to procedura", opisuje jedno iskustvo.

Neke žene se odlučuju da zadrže prezime bivšeg muža, naročito ako imaju decu sa tim prezimenom, kako bi se i dalje "poklapali" kao porodica. Druge žurbe da se vrate svom prezimenu, videći ga kao povratak sebi i prekidanje veze sa prošlošću.

Kako doneti pravu odluku za sebe?

Na kraju, ne postoji univerzalno tačan odgovor. Iskustva su pokazala da je ključ:

1. Iskren i otvoren dijalog sa partnerom. Razgovarajte o svojim osećanjima, strahovima i željama. Da li je za njega ovo apsolutno bitno i zašto? Da li razume zašto je vama važno zadržati svoje prezime? "Treba se dogovoriti", savetuje jedna žena.
2. Razmotrite svoje motive. Da li želite da promenite prezime zato što to zaista želite, ili zato što se od vas to očekuje (od porodice, društva, tradicije)? Da li vam je važnije zadovoljiti tudja očekivanja ili sopstveni osećaj identiteta?
3. Procenite praktične posledice. Uzmite u obzir svoju karijeru, administrativne napore i životne planove.
4. Zapamtite da je ljubav izvan papira. Kako jedna mudra sagovornica kaže: "Ja znam da ga volim iznad svega i da on voli mene... i kakve veze ima prezime u svemu tome? Po meni baš nikakvo." Važnost braka leži u poštovanju, podršci i ljubavi, a ne u slaganju u prezimenu.
5. Prihvatite da je ovo vaša odluka. Konačno, matičar pita vas. To je vaše pravo i vaš izbor. "Na kraju, odluka je bila samo moja", ističe jedna žena.

Zaključak: Prezime je samo deo priče

Dilema da li promeniti prezime udajom oslikava širu društvenu promenu - prelazak sa krutih tradicionalnih obrazaca ka većem naglasku na individualni izbor, lični identitet i ravnopravno partnerstvo. Dok neke žene sa zadovoljstvom prihvataju muževljevo prezime kao simbol nove zajednice, druge ga vide kao nepotrebno odricanje od sebe.

Najvažnija poruka koja proizilazi iz bezbroj iskustava je da ne postoji jedinstveni put. "Sve je stvar dogovora", "svako treba da uradi onako kako oseća", "bitno je da se volite" - ove rečenice se provlače kroz sve priče. Bilo da odlučite da zadržite, promenite ili kombinujete prezimena, neka ta odluka bude proizvod razumevanja, poštovanja i istinske želje, a ne pritiska ili straha. Na kraju, vi ste vi - bez obzira na to kako se potpisujete. Vaša vrednost, istorija i ljubav prema porodici iz koju potičete ostaju nepromenjeni. A pravi brak gradi se na temeljima koji su mnogo dublji od crtice u matičnoj knjizi.